Kako biti “onaj stari” u novim uslovima?
Mere prevencije, mere opreza, mere zaštite, mere zabrane, mere popuštanja... Sve te mere dešavale su se postepeno, stihijski, činile su se kao nešto trenutno i prolazno, a onda smo shvatili da one traju toliko dugo, da su postale naša stvarnost. Postale su „novo normalno“, ma šta god to normalno značilo. Nove situacije su izazovne zato što nismo imali iskustva sa njima ranije. Uglavnom se novitetima radujemo, međutim, ovog puta nismo imali taj luksuz da biramo. To nam je što nam je i zato postavimo pitanje – kako da budemo najbolji u situaciji koju nismo birali, a koju ne možemo da promenimo?
Foto: NajStudent (AdobeStock)
Iako bismo, na prvu loptu, pomislili da će čari studiranja u doba korone najviše osetiti brucoši, to zapravo i nije tako, kada razmislimo malo bolje. Brucoši jednostavno ne znaju za drugačije studiranje. Oni koji stvarno osete razliku su studenti viših godina.
Mnogi studenti su se zabrinuli da li će njihova produktivnost i motivacija opasti ukoliko se studiranje svede na online učenje. Ova zabrinutost je opravdana jer kada izostane fizička prisutnost i atmosfera fakulteta kao institucije, može da se pojavi pitanje – Zašto je meni ovo uopšte važno? Možda bih mogao/la ovo da odložim za sledeći rok. I sledeći. I sledeći...
#1 Zadrži kontinuitet
Da bismo ostali produktivni i u vreme studiranja u doba korone, moramo da nastavimo da „plivamo“ onako kako smo započeli. Da, strategija se promenila, ali to ne znači da treba i naš cilj da se promeni. Nemojte da vas mrzi da poslušate online predavanje. Održavajte komunikaciju sa kolegama. Ne odlažite ispite. Ne odlažite ih iz tri razloga – prvi, odlazak na fakultet će sigurno osvežiti vašu motivaciju za studiranjem. Drugo, kada položite ispit osećaćete se ispunjeno, što će pojačati motivaciju i treće, kažu da su profesori popustljiviji na studijama u doba korone, ali ššš...
#2 Komuniciraj na pravi način
U narodu kažu „sto ljudi, sto ćudi“, a u psihologiji „komunikacioni stilovi“. Različiti tipovi ličnosti različito komuniciraju. Pa tako možemo razlikovati promotere, fasilitatore, kontrolore i analitičare. Pretpostavićete – promoter i analitičar su dva opozita, dva kraja iste linije. Promoter je ekstrovertan, analitičar introvertan. Ekstrovertnoj osobi je mnogo potrebnija interakcija licem – u – lice da bi osećao potpunu satisfakciju u radu, dok introvertnoj osobi „odmor“ od interakcije uživo može da bude praznik za oči i uši. I jedno i drugo je u redu, samo moramo da razumemo koji je naš komunikacioni stil, a koji od našeg kolege ili profesora sa kojim komuniciramo.
Kada izostane kontinuitet i kada se komunikacija svede na online komunikaciju i pametne uređaje, u nekom momentu može doći do „bagova“ u komunikaciji. To nije ništa čudno kada znamo da interakciju čini 70% neverbalna, a svega 30% verbalna komunikacija. Komunicirajte oprezno. Ne razmišljamo svi isto, niti iste poruke tumačimo na isti način.
#3 Zadrži radne navike
Nemojte da dozvolite da izgubite osećaj za obaveze. Bilo da ih pratite u učionici ili iz kafića sa slušalicama u ušima – predavanja su predavanja, a materija je materija – morate je naučiti. Ako su vaše navike prethodnih godina bile da učite, primera radi, uveče od 20 do 22 časa, zadržite tu naviku. Neka vaš mozak ne registruje da studirate u vreme korone. Tako ćete sačuvati svoju motivaciju, a vaš cilj neće biti oštećen.
#4 Budi jači od prokrastinacije
Zaboravi čovek, a kako ne bi student! Da ne bi došlo do toga, izdvojite mesto za učenje i neka to mesto bude vidljivo, uredno i uvek spremno za učenje. Organizujte svoje vreme i poštujte rokove. Nagradite sebe nakon svakog „malog“ uspeha.
#5 Radi na sebi
Sada je, više nego ikada, dostupno mnogo online besplatnih kurseva, knjiga, edukacija i svega što možemo zamisliti. Učite i što ne morate i kad ne morate. Onda vam neće teško pasti ono što „morate“.
