je
Saznaj više

10 veština koje treba da ima svaki arhitekta

Ako bismo merili na koje pitanje klinci najbrže daju odgovor, verujem da bi pobedu odnelo - šta želiš da budeš kad porasteš?

I kada bismo zapisivali njihove izjave, pored standardnih fudbaler, lekar, balerina i glumica vrlo često se u masi odgovora nađe i arhitekta.

Arhitekta

Foto: Startuj.com (Shutterstock)

Svake godine više od 700 kandidata okuša svoju sreću na prijemnom ispitu za Arhitektonski fakultet, a samo 240 krene u studentsku avanturu. Međutim, mnogo manji procenat završi osnovne akademske studije, a pitanje je ko na kraju uz svoje ime piše ovo zanimanje.

Posao arhitekte je veoma kreativan, strastven, dinamičan, uzbudljiv, maštovit ali je i konkretan, odgovoran i precizan. Kako bi se svi ovi pridevi spojili u jednoj osobi, potrebna je jedinstvena kombinacija veština.

Ukoliko sebe vidite u ovoj dinamičnoj industriji, u nastavku teksta sa vama delim 10 veština koje treba da posedujete kako biste bili adekvatan kandidat za profesiju arhitekte.

1. Dobro baratanje brojevima

Veliki deo arhitekture zasnovan je na matematici, izračunavanjima i principima koje morate znati u prste. Posebno su bitne geometrija i algebra. Sa matematikom se družite od samog početka na prijemnom ispitu, potom kroz studiranje, a kasnije i kroz sam posao. 

Ukoliko niste zaljubljenik u matematiku, dobra stvar je da se ona može naučiti redovnim i disciplinovanim vežbanjem. Zato ako želite biti arhitekta, što pre nađite zajednički jezik sa brojevima i formulama.

2. Kreativnost na kubni 

Koliko je matematika potrebna u samoj izradi skica i proračuna, toliko je bitna i kreativnost. Pre nego što objekat prenesete na papir, morate ga zamisliti u glavi, a tu na pozornicu iskače kreativnost. 

Osnovni zadatak arhitekte je da sprovede u delu nove, inovativne i vrhunske ideje koje pomeraju granice estetike  i smelosti. Nije zanimljivo raditi jedno te isto, na kalup, a čar zanimanja arhitekte je što ima slobodu da oživi nešto do sada neviđeno. 

Kreativnost se, kao i svaka druga veština, mora negovati. Budite stalno u toku sa novostima iz ove oblasti, naoštrite oko i dobro posmatrajte oko sebe. Inspiracija je svuda oko nas, a uz pomoć nje i kreativnost buja.

3. Vizualizacija 

Vrhunski arhitekta u glavi stvara sliku čim dobije smernice i uputstva od strane klijenata. To radi intuitivno i bez mnogo napora. Vizualizacija je posebno bitna za arhitekte čiji je primarni posao dizajniranje i osmišljavanje modela. 

Naravno, krajnji proizvod uglavnom bude dosta drugačiji od primarnog koji je nastao u glavi arhitekte zbog različitih ograničenja, ali neke osnove su i dalje prisutne.

Veštinu vizualizacije ćete najbolje izoštriti svakodnevnim istraživanjem i vežbanjem, i kroz različite vidove inspiracije. Budite otvoreni za inovativnost, razmišljajte „out of the box“ i ne potcenjujte svoje ideje.

4. Komunikacione veštine

U procesu izgradnje objekta, arhitekta komunicira sa velikim brojem ljudi - od advokata, građevinskih rukovodioca i inženjera do izvođača radova, trgovaca i predstavnika lokalne samouprave.

Kako bi ceo proces tekao glatko i kako bi se iskrsli problemi rešavali mirnim tonom, arhitekta bi trebalo da poseduje veštine komunikacije. Svaka osoba vodi razgovor na jedinstven način, a kako bi se svi kristalno razumeli, jedna strana je primorana da se prilagodi.

Kako biste savladali ovu veštinu, možete početi od razumevanja komunikacionih modela. Postoje četiri boje (crvena, plava, žuta i zelena) i svaka donosi jedan zaseban tip komunikacije. Kada naučite da ih prepoznate, moći ćete i da im se prilagodite, i tada će mnogo manje dolaziti do propusta u komunikaciji.

5. Sklonost ka timskom radu

Iako arhitekta ima delimičnu slobodu u svom radu, kontakt sa ljudima je neizbežan. Zato je sklonost ka timskom radu bitna veština koju svaki arhitekta treba da poseduje kako bi uspešno obavljao svoj deo posla.

Kako biste osigurali da svoj rad sprovedete u delo nekada ćete biti deo šireg tima, sarađivaćete sa različitim ljudima, iz različitih oblasti i ukoliko vam timski rad ide od ruke, mnogo lakše ćete se snaći i završiti sve dogovoreno.

Takođe, može doći i do situacije kada se krajnji rok pomeri za neki raniji datum, ili zbog različitih okolnosti ne možete sami da stignete da završite posao do dogovorenog roka, te će vam biti potrebna pomoć. U tim trenucima, skladan rad u timu i podela posla smanjuju pritisak i omogućavaju da se ispoštuje dogovoreni termin.

6. Rešavanje problema

Iako bismo svi voleli da svaki plan uspe iz prve, retko koji se realizovao bez ijednog usputnog problema. Za svako skretanje sa puta postoji rešenje, ali je bitan način na koji se pristupa rešavanju problema. Zato je ovo krucijalna veština u karijeri arhitekte.

Fleksibilnost je prva karakteristika koja odlikuje rešavanje problema. Morate biti prilagodljivi, smireni i strpljivi kako biste efikasno rešili problem. 

Takođe, dobra stvar je da unapred imate alternativna rešenja za neke probleme koji se često javljaju, te da im na vreme stanete na put i skratite sebi vreme rešavanja istih.

7. Liderstvo

U procesu izgradnje, ne postoji jedna centralna figura koja je zadužena i odgovorna za ceo sistem. Zajednički rad je prisutan u skoro svim segmentima i svaki pojedinac koji je uključen bi trebalo da ima veštine lidera kako bi svoj deo posla objasnio, predstavio i delegirao nižem nivou.

Arhitekta bi u ovom slučaju trebalo da zna na koji način najbolje da objasni svoj dizajn inženjerima i izvođačima radova, koje delove posla da delegira mlađim kolegama, koje dobavljače da angažuje i na koji način da ih uvede u ceo proces.

Veštine rukovođenja se stiču iskustvom, međutim, nije naodmet da upotpunite svoje znanje iz oblasti upravljanja projektima, kako biste imali i sa teorijske strane potkrepljeno sve što radite.

8. Dizajniranje

Između neverovatnih ideja i matematičkih proračuna morate naći balans. Kada u glavi imate objekat koji ostavlja bez daha, isti mora biti održiv i praktičan kako bi ceo paket bio zadovoljen. Džabe prelepa zgrada ako u njoj nije izvodljivo živeti, zar ne?

Zato arhitekta treba dobro da poznaje proces dizajniranja kako bi našao savršeni kompromis između funkcionalnosti i vizuelnog izgleda.

Kod ove veštine je poprilično bitno iskustvo. Mnogo toga se može naučiti i iz teorije, ali što je veće iskustvo, to ćete bolje znati šta se sa čime u praksi najbolje uklapa. Dok ne steknete lično, raspitajte se kod profesionalaca u ovoj oblasti kako oni pronalaze balans.

9. Pravni zakoni

Kada pustite mašti na volju, uz određenje smernice od strane klijenata i okvira budžeta, najveće ograničenje stvaraju pravni propisi kojih treba da se pridržavate prilikom dizajniranja.

Iako ćete u ovom delu posla imati pomoć od strane stručne osobe, što u velikoj meri skraćuje vreme izrade, ipak bi trebalo da budete upoznati bar okvirno kakvo je stanje sa pravne strane. Tako ćete od samog početka paziti i nećete morati kasnije mnogo prepravljati.

10. Veštine inženjera

Između arhitekte i inžinjera postoje jasne razlike, i to će vam svako reći ko ima dodira sa ovim oblastima. Međutim, kako bi uspešno sarađivali, obe pozicije moraju poznavati osnovni deo posla druge strane. 

Arhitekta ne može podneti projekat građevinskom inženjeru ukoliko taj objekat nije moguće fizički realizovati. Zato je za svakog arhitektu veoma važno poznavanje i razumevanje osnovnih principa fizike i inženjerstva.

Obratite pažnju i na ovo:

  • Širok društveni interes je posebno važan za arhitekte
  • Planiranje je sastavni deo života i rada svakog arhitekte
  • Postavljajte pitanja - što detaljnije ispitate klijenta šta želi, bolje ćete uraditi svoj posao
  • Iako možda na prvu ne izgleda tako, multitasking ide uz opis posla
  • Oko sokolovo za detalje je najveći adut jednog arhitekte 
  • Računarska pismenost se podrazumeva

I za kraj

Ne dozvolite da vam ovaj spisak sruši snove o pozivu arhitekte. Sve ove veštine je moguće naučiti i savladati marljivim radom, upornošću i jakom željom. 

Dajte sebi vremena, ne odustajte pri prvoj pomisli da je teško i nemoguće, i sigurna sam da ćete biti zahvalni sebi (a i nama) jednog dana kada ugledate svoju zgradu u materijalnom obliku.

A sad se bacite na posao i nikako ne prestajte da sanjate (i radite)!

Tijana Đurić

U svetu digitalnog marketinga sam od druge godine studija i tu vidim sebe i u budućnosti. Trenutno sam na poziciji marketing asistenta. Volim da pišem, putujem i budem okružena inspirativnim ljudima.

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više