je
Saznaj više

Konflikti na poslu i kako ih rešiti

Konflikti mogu da se pojave u svakoj organizaciji gde zajedno provode vreme zaposleni različitih profila i iskustava. Konflikti se mogu izraziti na različite načine - npr. putem svađa, uvreda, odbijanja saradnje, maltretiranja i izliva besa. Negativni efekti ovakvih sukoba uključuju poteškoće u radu, smanjenu produktivnost, neuspešne projekte, emocionalni stres, odsustvo sa posla, fluktuaciju i otkaz.

Konflikti

Foto: Startuj.com (Shutterstock)

Uzroci sukoba na poslu mogu biti različiti i uključuju:

  • Lične razlike i razlike u karakteru
  • Iritantno ponašanje na radnom mestu
  • Nejednakosti u tretmanu na radnom mestu
  • Konkurenciju među kolegama
  • Lošu komunikaciju, pogrešno shvaćene primedbe i komentare izvučene iz konteksta
  • Razlike u metodama rada ili razlike u mišljenju i perspektivama
  • Loše upravljanje organizacionim promenama i nekompetentan menadžment
  • Privatne sukobe koji se prenose na posao

Rešavanje bilo koje vrste konflikata na poslu uključuje sledeće korake:

1. Razgovor licem u lice i pričanje o problemu

Kada se desi konflikt između tebe i nekog od kolega, vrlo je bitno da što pre pokušaš da ga rešiš. Bilo da je sukob zasnovan na nekom komentaru, sporu oko posla i ideja, ili ima lične uzroke, najbolje je da lice u lice razgovaraš sa kolegom, u neutralnom i mirnom okruženju. Izrazi svoje mišljenje i dopusti i drugoj strani da izrazi svoje. Ova strategija često može da brzo razreši bilo koju pogrešnu komunikaciju i da spreči dalju eskalaciju situacije.

2. Slušanje i empatija

Ako nakon razgovora i dalje postoji konflikt, bitno je da pokušaš da ga rešiš dodatnom komunikacijom. Najbolji način da to uradiš je da saslušaš bez prekidanja i da pokušaš da se staviš na mesto te druge osobe, da bolje da protumačiš njena osećanja i ugao gledanja na celu situaciju. Empatija pomaže da se pronađu zajedničke tačke koje obe strane mogu da približe rešenju.

3. Izbegavanje potpaljivanja vatre

Kada pronađete neko rešenje i postignete dogovor, uzdrži se od daljeg spora i nemoj uključivati treće strane i davati im uvid u vođene razgovore, niti bi trebalo da razgovaraš i ogovaraš saradnike kod drugih kolega. Tračevi ne samo da mogu ozbiljno da utiču na odnos sa kolegama, već mogu i da stvore toksično okruženje za sve ljude koji sa tobom rade.

4. Prepoznavanje potrebe da se uključe nadređeni

Iako je uvek najbolje da sami pokušate da rešite konflikt između sebe, za određene slučajeve potrebne su smernice od strane nadređenih ili menadžmenta. Na primer, ako te je neki kolega uznemiravao ili bio nasilan, to bi trebalo da se eskalira. Takođe, ako te neko vređa ili diskriminiše na osnovu religije, pola, rase, invaliditeta ili seksualne orijentacije, to zahteva hitnu pažnju nadređenih. Na kraju, ako ne uspete zajedno da rešite problem, dobra je ideja obratiti se nadređenima ili menadžmentu za savete i podršku.

Sukobi među kolegama su prirodna pojava. Dok se većina konflikata može rešiti na jednostavan način, neki zahtevaju pomoć nadređenih. Ukoliko se nađeš u okruženju koje vrvi od sukoba na čijem se razrešavanju ne radi, možda je dobra ideja da razmisliš o novom poslu.

Ukoliko imaš neko lično iskustvo vezano za sukobe sa kolegama i primere na koje su ti sukobi razrešeni, svrati u sekciju sa komentarima i uključi se u diskusiju. :)

 

Hristina Pajić

Hristina studira informacione sisteme na Fakultetu organizacionih nauka. Radi kao freelance Wordpress developer, a u slobodno vreme fotografiše i putuje.

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više