je
Saznaj više
U pauzi od učenja 14.09.2021.

Misliš da znaš, a nije tako: Nauči konačno da slušaš!

Koliko puta ste uhvatili sebe da gledate kroz osobu sa kojom komunicirate dok joj se šarmantno osmehujete i klimate glavom s vremena na vreme, a da nijedna reč nije došla do vašeg mozga?

Da li i vi, dok se gore opisana situacija odvija, u glavi već razvijate film svoje priče koju ćete verbalizovati čim vam suprotna strana „preda štafetu“?

Umeće slušanja

Foto: Startuj.com (Shutterstock)

Naučnici tvrde da je jedan od problema zbog kojeg zapadamo u ovu neprijatnu situaciju taj što je prosečna brzina govora između 125 i 175 reči u minuti, dok u proseku možemo obraditi između 400 i 800 reči u minuti. 

E sad, homo sapiens 21. veka taj prazan hod utroši tako što sanjari i razmišlja o drugim stvarima, prevedeno na jezik današnjeg mladog čoveka, on multitaskuje. Tu se gubi fokus sa sagovornika, njegovog izlaganja i razumevanja celokupne poente njegove priče.

Kako je ovaj disbalans između brzine pričanja i slušanja urođen, ne možemo taj čin prepisati nevaspitanju i neljubaznosti, ali možemo se potruditi da izoštrimo veštinu slušanja.

Čuti i slušati, k’o nebo i zemlja

Glagoli čuti i slušati možda u osnovi imaju isto značenje, ali kada se dublje zagrebe ispod površine, k’o nebo i zemlja su.

Proces registrovanja zvukova iz eksterne okoline se odnosi na glagol ‘čuti’. To je fizički proces, i pod uslovom da nemamo problem sa sluhom, odvija se automatski. Drugim rečima, tu mozak ne uključujemo.

Sa druge strane, slušanje je proces preciznog primanja i tumačenja poruka tokom komunikacije koji zahteva koncentraciju i mentalni napor. Ovde ne obraćamo pažnju samo na reči, već na celokupnu poentu priče, način na koji je sagovornik interpretira, njegovu gestikulaciju i tonalitet. Fokus je i na verbalnim i na neverbalnim znacima. 

Slušanje nije ni malo pasivan proces iako na prvi pogled tako izgleda. Kada je slušalac svim svojim bićem i umom uključen u razgovor, takvo slušanje definišemo kao aktivno.

Statistički gledano…

Odrasli provode u proseku 70% svog vremena u nekoj vrsti komunikacije. Od toga, istraživanja pokazuju da se u proseku 45% troši na slušanje, 30% na pričanje, 16% na čitanje i 9% na pisanje.

Iz priloženog se jasno vidi da nam na slušanje, hteli mi to ili ne, odlazi najviše vremena i baš zbog toga tu leži ključ efikasne i jasne komunikacije

Slušanjem se povezujemo sa drugima, stvaramo prisan odnos i poštovanje. Kada nekoga slušate sa nepodeljenom pažnjom, a ne na pola uva i čisto radi reda, osoba prekoputa vas se oseća uvaženo i prijatno, i samim tim tok komunikacije, ali i vašeg odnosa, ima svetlu budućnost.

Autor knjige “Moć slušanja” Bernard Ferrari se vodi time da je idealna proporcija u razgovoru 80:20, dakle 80% slušajte, a 20% pričajte. 

Zvuči neravnomerno, ali ako kvalitetno i usredsređeno slušate i upijate pružene informacije, kasnije ih možete iskoristiti da donesete sebi mnogo više benefita.

Kako bolje slušati?

Na samom početku teksta sam naglasila da je slušanje veština. A svaku veštinu je moguće savladati i primenjivati kao da vam je u genima. 

Zato, zasucite rukave i načuljite uši jer krećemo sa savetima kako bolje slušati sagovornika u toku razgovora.

  1. Pokažite interesovanje - ukoliko u samom startu ne pokažete da vam je priča zanimljiva i da vas interesuje koja je poenta na kraju, sagovornik će izgubiti želju za pričom, ubrzaće se, skratiti je i neće pokazati emociju dok bude pričao. Najbolji način je da govorom svog tela stavite do znanja da vam je stalo do uvoda, zapleta i raspleta. Ispravite se na stolici dok sedite i gledajte osobu sa kojom razgovarate pravo u oči. Klimnite ponekad glavom, ali ne usiljeno i nezainteresovano, i intuitivno ubacite neki blag povik (uzbuđenje, smeh, uzdah...) u zavisnosti od situacije. 
  2. Ne prekidajte - dopustite sagovorniku da završi celu priču, upakuje je kako on to želi i podeli detalje za koje on smatra da su bitni. Nemojte da upadate u reč, postavljate potpitanja, dajete svoja viđenja i savete u toku priče jer će tada osobi koja sedi preko puta vas opasti koncentracija i izgubiće nit kojom je krenula u razgovor.
  3. Postavljajte pitanja - ALI NA KRAJU! Bitno je da postavljate pitanja jer tako pokazujete da ste pratili priču od početka do kraja, da ste ujedno sklapali kockice u glavi i da vam neke sitnice nedostaju da bi priča bila kompletna. Na taj način ćete i podsetiti sagovornika na delove koje je zaboravio i ubacićete ga u mašinu prijatnog osećaja i odvažnosti.
  4. Više slušajte, manje pričajte - ovaj savet se usko nadovezuje na Ferrarijevo mišljenje. Ali zaista jeste tako. Ukoliko u razgovoru vi niste centralna osoba i vaša priča nije primarna, dozvolite sagovorniku da kaže sve što ima, a vi samo na kraju dodajte svoje mišljenje ili komentar. Na taj način nećete imati vremena da projektujete sopstvenu biografiju, želje i namere i nećete terati vodu na svoju vodenicu, već će fokus ostati na sagovorniku.
  5. Ne delite savete radi reda - potpuno je okej da ostanete bez komentara ili saveta. Nije neophodno da na kraju i vi nešto dodate i time stavite pečat na celu priču. Mnogo je bolje zaćutati na trenutak, pružiti zagrljaj ili osmeh, nego dodeliti neki kliše i neupotrebljiv savet. 
  6. Stišajte buku u glavi - kako biste aktivno nekog slušali, potrebno je da sve svoje misli u tih nekoliko minuta (ili sati) stavite na off. Jeste teško, jeste izazovno ali nije nemoguće. To se uči i vežba. Jedino na ovaj način ćete uspeti da sve detalje iz priče pohvatate, dobro ih obradite i vratite kvalitetan fidbek.
  7. Napravite razliku - postoje ljudi koji mnogo pričaju jer imaju svašta da kažu, a postoje i oni koji isto toliko čavrljaju ali u prazno i na kraju ništa ne kažu. Potrudite se da razgraničite ova dva tipa ljudi kako biste znali na koji način da se postavite u slušanju ali i u daljoj komunikaciji. Ovo možete vežbati tako što ćete u prvih nekoliko minuta razgovora u svojoj glavi uspeti da povežete sve elemente i nađete poentu tog dela. Ukoliko vidite da ide teško, sačekajte još malo. Ako nakon pola sata razgovora i dalje ne nazirete svrhu i temu, potrudite se da potpitanjima dođete zajedno do zaključka.
  8. Slušajte sa empatijom - potrudite se da vidite, ali i osetite stvari iz ugla te osobe. Postavite sebe u njene cipele, uključite emocionalnu stranu pa tek onda logički razmislite i komentarišite. 
  9. Sklonite ometače - ne čačkajte telefon, ne čitajte meni u kafićima, ne igrajte se čašom na stolu, ne klackajte se na stolici. Ostavite sa strane sve ometače koji crpe vašu energiju i koncentraciju, i od vas traže da multitaskujete. Iako se čini da je sve to mahinalno i ‘bez uključivanja mozga’, ipak nesvesno deli našu pažnju. Zato na vreme identifikujte ometače, i odložite ih na mesta koja vam nisu na vidiku.
  10. Ponovite i preslišajte se - kada vaš sagovornik završi svoje izlaganje i dođe red da vi date svoju percepciju stvari, prvo u nekoliko rečenica (ili reči) sumirajte celu priču i ponovite poentu ili problem. Time ćete dati do znanja da ste sve slušali i razumeli, a vi ćete utvrditi da li ste sve informacije dobro obradili. I tek onda krenite na komentarisanje.

Sumiranje 

Opšte je prihvaćeno mišljenje da je slušanje samo čekanje svog reda na govor. U prilog tome dolazi i viđenje da je čitav proces pasivan i monoton.

Dok čekamo da mi kažemo po koju, u glavi razvijamo priču šta ćemo i kada reći i ni trunku pažnje ne posvećujemo sagovorniku. A kada on napravi pauzu da udahne vazduh, mi uvidimo priliku za akciju, uskočimo i tada kreću naših pet minuta slave.

To je potpuno pogrešna mantra.

Aktivnim slušanjem drugih, stvorićete sebi mnogo više mogućnosti i prilika, jer ćete upravo od njih saznati gde se kriju.

Zato, do sledećeg čitanja, pažljivo slušajte!

Tijana Đurić

U svetu digitalnog marketinga sam od druge godine studija i tu vidim sebe i u budućnosti. Trenutno sam na poziciji marketing asistenta. Volim da pišem, putujem i budem okružena inspirativnim ljudima.

Podeli

Slični tekstovi

Nastavkom korišćenja sajta smatramo da prihvataš korišćenje kolačića. Saznaj više